среда, 07. новембар 2012.

Deponija? Ne – energija i zaštita životne sredine!


Većina nas nije svesna da upravo smeće koje svakodnevno bacamo, ne razmišljajući šta će dalje sa njim biti, predstavlja veliki potencijal i jedno od rešenja za deficit struje i toplote, sa kojima se svake godine susrećemo. Sve izraženija glad za energijom, ali i sve veći ekološki problemi nameću potrebu da se proizvodnja energije učini ekološki i ekonomski efikasnijom i da se prihvati princip održivog razvoja, kao smernica za korišćenje energije u budućnosti. Mora da se poveća interes društva u celini da energetske potrebe zadovoljava novim, ekološki čistim sistemima baziranim na maksimalnom stepenu korišćenja energetskog potencijala, kako se više ne bi javljala dilema da li će biti struje i grejanja i kolika će biti cena. Izvori energije su tu oko nas i na nama je da ih upotrebimo na optimalni način. Mnogo toga što bacamo može da ublaži energetsku nestašicu i da donese prihod.

Malo, malo pa se u medijima pojavi vest da je neki grad zatrpan smećem. Bacamo smeće gde stignemo, a uvozimo mnoge predmete i materijale napravljene od reciklirane plastike! Deponije smeća su pune glodara i ptica, koje ugrožavaju zdravlje ljudi. Kada se smeće zapali, iznad gradova se pojavi gust dim, a o mirisu i da ne govorimo!



U industrijskim zemljama nastaje 300-400 kg smeća godišnje po osobi. Iskustvo je pokazalo da svaka tona kućnog smeća sadrži 150-200 kg organskih materija, koje su biološki razgradive. Pod uslovima ograničene količine kiseonika, razgradnja organskih materija pomoću bakterija odigrava se kroz četiri faze. Ovaj proces određuje nekoliko uticajnih parametara, koji se razlikuju od deponije do deponije: sastav smeća, gustina, vlažnost, veličina deponije… Sve su to veličine koje utiču na kvalitet života mikroorganizama koji stvaraju deponijski gas.

U središtu deponije nastaje nadpritisak, pa deponijski gas prelazi u okolinu. Prosečan sastav deponijskog gasa je 35-60% metana, 37-50% ugljen-dioksida i u manjim količinama se mogu naći ugljen-monoksid, azot, vodonik-sulfid, fluor, hlor, aromatični ugljovodonici i drugi gasovi u tragovima. Na osnovu navedenog sastava deponijskog gasa, može se uočiti da je on vrlo opasan po čovekovu okolinu, kako za zdravlje živih organizama, tako i po infrastrukturne objekte u blizini deponija, jer je metan u određenim uslovima vrlo eksplozivan. Koncentracija metana u vazduhu od 5 do 15 vol % stvara eksplozivnu smešu, pa su česti požari i eksplozije. Dokumentovani su slučajevi da su se gasovi, nepredvidivom migracijom usled povišenog pritiska u telu deponije, sakupljali u podrumima zgrada i šahtovima, nekoliko stotina metara udaljeni od deponije, gde su prouzrokovali ozbiljne eksplozije.

Pored opasnosti od požara i eksplozije, moguća su i fiziološka dejstva, kao što su:
- opasnost od gušenja u šahtovima i pri iskopavanjima na deponiji,
- mučnina, rane usled nagrizanja, trovanje od toksičnih komponenti gasa
- oštećenje vegetacije na deponijama i oko njh

Deponijski gas, zajedno sa ocednim vodama, zagađuje podzemne vodotokove, a migracijom gasa u atmosferu teško zagađuje i oštećuje ozonski omotač i klimu, jer metan ima preko 20 puta jači uticaj na stvaranje efekta staklene bašte nego ugljen dioksid.

Da bi se odstranili negativni uticaji nekontrolisanog širenja deponijskog gasa, izvodi se plansko sakupljanje i prisilno usmeravanje gasa ka mestu sagorevanja, što takođe pospešuje bržu stabilizaciju svežih delova deponije, smanjuje zagađivanje otpadnih voda, omogućava korišćenje energije na deponiji (grejanje, topla voda, struja). Zakonska obaveza sakupljanja i spaljivanja deponijskog gasa nameće pravo rešenje: sagorevanje gasa u energetske svrhe uz stvaranje ekonomske dobiti.

Jedan kubni metar deponijskog gasa ima toplotnu vrednost od 4-5kWh, što odgovara količini od pola litra lož-ulja ili 0,5 m3 prirodnog gasa. Ukoliko se po toni kućnog smeća proizvede gasa oko 180-250 m3 u vremenskom periodu od 15-20 godina, jasno je da se u deponijama smeća krije veliki energetski potencijal.

Za godišnju količinu od 50.000 tona (grad od 150.000 stanovnika) i vreme punjenja deponije od 20 godina na deponiji bi nastalo 200 miliona kubnih metara deponijskog gasa. Korišćenjem energetskog potencijala deponijskog gasa, moguće je godišnje proizvoditi 10 miliona kWh struje i 12 miliona kWh toplote. Proizvedena količina struje pokriva godišnje potrebe za strujom oko 2.500 porodičnih kuća. Na taj način se u termoelektrani na lignit štedi oko 20.000 tona lignita. Proizvedena količina toplote smanjuje uvoz gasa za 1,5 miliona kubnih metara.

Korišćenjem deponijskog gasa za proizvodnju energije smanjuje se emisija gasova staklene bašte usled sagorevanja metana iz deponije i smanjenja potrošnje lignita i prirodnog gasa, što sve dovodi u konkretnom slučaju do zbirnog smanjenja emisija gasova staklene bašte od preko 50.000 tona ugljen dioksida godišnje.

Ovaj pristup rešavanju energetskih i ekoloških problema rešava aktuelne probleme u našoj državi, stvarajući pretpostavke da sledeće zime imamo manje problema oko snabdevanja strujom i grejanjem. Možemo da živimo od smeća, a ne u smeću!

Нема коментара:

Постави коментар