Bacanje ogromnih količina energije, veliko i nekontrlisano zagađenje zemlje, vode, vazduha, nekontrlisano korišćenje ("arčenje") prirodnih resursa, sve veće zaduživanje i odliv našeg novca za nabavku fosilnih energenata i energije iz inostranstva doveli su nas do velikog siromaštva i propasti državne ekonomije. SRBIJA radije uvozi gas i naftu iz dalekih nekih zemalja nego da na teritoriji svake opštine otvori svoje "zelene bušotine" gasa i nafte, zaposli ljude, očisti životnu sredinu, smanji negativan uticaj na klimatske promene, smanji spoljnotrgovinski deficit u kojem uvoz gasa i nafte prelazi iznos od 2 milijarde dolara. Dalje propadanja nacionalne ekonomije se može i mora zaustaviti ako se okrenemo sebi i svojim resursima primenjujući principe održivog ravoja. DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Potrebno je da država hitno usvoji promišljenu politiku kojom bi se stimulisala proizvodnja energije iz obnovljivih izvora energije -OIE- (biomasa, biogas, sunce, vetar); primena kogeneracije tj.istovremene proizvodnje struje i toplote u industrijskim i komunalnim energanama; odvajanje organskog otpada prilikom njegovog odlaganja i prerada tog otpada u energiju i kompost; podizanje svesti na svim nivoima o neophodnosti promene ponašanja u energetskom i ekološkom sektoru.Građani/ke moraju poznavati rizike snabdevanja atomskom energijom, moraju poznavati pogubnost korišćenja struje proizvedene iz uglja na način kako se radi u SRBIJI, da bi se opredelili za novu energetsku politiku zasnovanu na štednji, efikasnosti i obnovljivim izvorima energije kako bi se osigurala sigurnost snabdevanja energijom i kako bi se zaštitila klima i životna sredina. Sve ovo garantuje trajnu održivost naše ekonomije i energetske nezavisnosti u odnosu na realno moguće potrese i probleme na svetskom tržištu energenata i energije. DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Na bazi svih prognoza nafta u 21. veku postaje sirovina koju je nerazumno i po ekonomiju pogubno koristiti za loženje peći i kotlova.Ako se koristi gas onda obavezno primenjivati kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije (kogeneraciju). Stalni porast cena nafte i gasa izvlači sve više novca iz kućnog budžeta građana umanjujući mogućnost podmirivanja svih ostalih potreba čak i zdravstvenih! Smanjenjem kupovne moći građana zbog velikih troškova grejanja i struje država usporava razvoj celokupne privrede čime se smanjuje BND što dovodi do stalnog povećanja poreza, akciza, PDV-a i svakako velikog zaduženja koje se zbog nedostatka privrednih aktivnosti vraćaju uzimanjem novih kredita što državu sigurno vodi u opasnu dužničku krizu. Ako bi SRBIJA, koja uvozi gas i naftu za grejanje stanovništva supstituisala taj uvoz u visini od 300 miliona evra godišnje na bazi svojih potencijala u bio masi, solarnoj energiji (kolektori), geotermalnoj energiji i otpadnoj toploti iz raznih procesa (npr.proizvodnja struje iz uglja) bila bi stvorena značajna privredna aktivnost koja bi dovela do otvaranja velikog broja radnih mesta. Sa pomenutom sumom novca koja bi privukla još toliko finansijskih sredstava od privatnih investitora država bi sa ukupnim investicionim fondom od 600 miliona evra subvencionisala i ugradnju energetski efikasne opreme kod velikog broja domaćinstava. Povećanje cene gasa i nafte u narednoj godini od najmanje 20% (optimistična prognoza) uvećava ovaj iznos na 720 miliona evra. Država uvek "nadje" tj. obezbedi pare za promovisanje energetske zavisnosti od uvoznog gasa i nafte umesto da promoviše proizvodnju energije iz OIE i primenu kogeneracije! DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Primena kogeneracije tj. istovremene proizvodnje električne i toplotne energije u postojećim termoelektranama na ugalj i gradskim toplanama mogla bi SRBIJI da donese 2-3 puta veću proizvodnju energije. Trenutno se prilikom prozvodnje struje u TE na ugalj stvara toplotna energija koja se ne koristi, ili vrlo malo koristi, već odlazi u okolinu stvarajući veliku ekološku štetu zbog emisije zagađujućih materija i zagrevanja okoline. Naravno i veliku ekonomsku štetu: na svaki 1 MWh proizvedene i potrošene struje čija je cena cca 60 evra proizvede se i baci 2 MWh toplote čija je vrednost 100 evra!! Iz EPS-a dolaze upozorenja da, u slučaju da se SRBIJA na energetskom planu ne modernizuje i ne uvede neophodne standarde u oblasti zaštite životne sredine, postoji opasnost od zatvaranja energetskih objekata i od plaćanja visokih kazni za prekoračenje emisije štetnih gasova! EPS emituje preko 40 miliona tona CO2 a SRBIJA u celini preko 70 miliona tona CO2, tj. oko 10 tona CO2 po stanovniku!! Uvođenje poreza u EU na emisije ugljendioksida od 20 evra po toni niko u SRBIJI ne uzima ozbiljno jer smo mi uvek spremni da plaćamo razne neefikasnosti. Ako bi se iskoristila proizvedena toplota u TE povećao bi se značajno stepen izkorišćenja energetskog potencijala uglja a samim tim bi se smanjile emisije štetnih gasova, s jedne strane odnosno, država bi, s druge strane, ostvarila velike finansijske uštede jer bi značajno smanjila uvoz gasa i nafte za grejanje građana i industrije. DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Izgradnjom TE na ugalj KOLUBARA B koja bi proizvodila samo struju bilo bi bačeno u okolinu svakog radnog sata oko 750 MWh toplote što odgovara približno 1/3 današnjih potreba Beograda za grejanjem koje se danas podmiruje uvozom 95.000 m3 gasa svakog sata što u zimskoj sezoni grejanja, u trajanju od 3.000 sati znači uvoz od cca 265.000.000 m3 gasa, tj. devizni finansijski trošak od oko 120.000.000 evra. Zato SRBIJA mora da uvede kogeneraciju tj. istovremenu proizvodnju struje i toplote i da na taj način izkoristi 70% energetskog potencijala našeg uglja a ne kao do sada ni 25%! DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Mogućnost izgradnje kogeneracionih postrojenja u gradskim toplanama je realna što bi iz nužne i potrebne proizvodnje toplotne energije za daljinsko grejanje stvorilo proizvodnju struje odnosno instalisanu električnu snagu od oko 3.000 MW! Ako SRBIJI, prema budućim potrebama u narednom periodu nedostaju 2 elektrane od po 750 MW tj. 1,5 GW proizilazi da primena kogeneracije u gradskim toplanama može da proizvede dva puta više struje od prognoziranih potreba, da značajno popravi "kvalitet" naše struje, da odložil izgradnju TE na ugalj i sačuva naš ugalj za neka teška i neizvesna vremena. DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Održiva poljoprivreda i industrija hrane treba da smanje svoje negativne uticaje na životnu sredinu uključujući "trošenje" zemlje i zagađenje vode stalnom upotrebom mineralnog veštačkog đubriva kao i veliko emitovanje gasova koji izazivaju klimatske promene (metan,ugljendioksid). Pred poljoprivredom se postavljaju rigorozni zahtevi za pravilno odlaganje stajnjaka,ekskremenata i drugog organskog otpada,smanjenje zahvatanja čiste vode i pravilno korišćenje đubriva koje se rastura po njivama. Mnogo opravdanih zahteva a jedan odgovor koji rešava navedene probleme: biogas ! Biogasna tehnologija tretira zagađenje i organski otpad kao sirovinu za proizvodnju obnovljive "zelene" energije i biološkog organskog đubriva uz značajno smanjenje zagađenja zemlje, vode, vazduha i ozonskog omotača. Ostvarena proizvodnja struje, toplote, biođubriva i značajno smanjenje emisije gasova koji utiču na klimatske promene stvaraju velike finansijske efekte i značajno smanjenje uvoza gasa, nafte, struje, komposta... DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Farma svinja koja na godišnjem nivou proizvede i isporuči tržištu 30.000 tovljenika ukupne težine 3.000.000 kg "proizvede" i preko 100.000 tona opasnog organskog otpada (stajnjak, osoka, klanični otpad) što izaziva zagađenje površinskih i podzemnih voda, zemlje, vazduha, klime što sve utče negativno na zdravlje ljudi. Realizujući svoju delatnost farma troši struju izazivajući velike ekološke probleme koji prate kopanje uglja i proizvodnji struje u termoelektranama. Takođe, farma troši za svoje potrebe gas i naftu što izaziva značajan odliv naših para i to "deviznih" za nabavku gasa i nafte. Ako bi država stvorila obavezu i ambijent farma bi, rešavanjem ekološkog problema, iz biorazgradljivog otpada uz dodatak biljne zelene mase primenom biogasne tehnologije proizvela na godišnjem nivou oko 4.000.000 m3 biogasa što bi smanjilo uvoz fosilnog zemnog gasa za oko 2.500.000 m3 za čiju nabavku je potrebno obezbediti oko 1.000.000 evra! Korišćenjem pomenutog biogasa farma bi proizvela oko 8.000.000 kWh struje čime bi se smanjila potrošnja uglja za više od 16.000 tona i veliko zagađenje koje prati proizvodnju struje iz uglja. U SRBIJI se danas proizvodi oko 3.000.000 tovljenika godišnje a realne mogućnosti su duplo veće što bi omogućilo značajan izvoz svinjskog mesa (Danska proizvede oko 20.000.000 tovljenika od čega 70% ide u izvoz). Proizvodnja zelene bioenergije i biođubriva bi se značajno uvećala a "odliv deviza" za uvoz gasa i nafte značajno smanjio. DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
U SRBIJI se danas gaji oko 400.000 krava muzara a realna mogućnost je duplo veća što bi omogućilo sigurno snabdevanje domaćeg tržišta i značajan izvoz mleka i mlečnih proizvoda, zapošljavanje velikog broja ljudi i trajno i održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Pravilnim i obavezujućim tretmanom stajnjaka i osoke nastalim gajenjem 400.000 krava muzara proizvelo bi se, uz dodatak zelene biljne mase, 320.000.000 m3 biogasa što bi smanjilo uvoz ruskog gasa za 190.000.000 m3 odnosno devizni odliv od 75.000.000 evra. Ako bi se u kratkom roku dostigao kapacitet od 800.000 krava muzara veliki broj ljudi bi se angažovao u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, za tretman i sakupljanje organskog otpada i biomase, za rad na bioenergetskim postrojenjima, na održavanju instalacija i procesa i sve to u očuvanoj životnoj sredini. Proizvedena zelena energija bi smanjila devizni odliv za nabavku gasa od 150.000.000 evra! DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
SRBIJA ima 4.600 sela a na putu izumiranja je više od 2.000 sela i zaseoka. Više od 700.000 hektara neobrađenog, zaparloženog i "ostarelog" zemljišta a stočni fond je prepolovljen. Seosko stanovništvo je marginalizovano a životna sredina je razorena zbog čega najsiromašniji najviše ispaštaju jer njihov život zavisi od vode, zemlje i šuma. Vraćanjem života u regione koji odumiru gradovi bi imali višestruku korist u trajnom snabdevanju zdravim i bezbednim proizvodima i bolju prirodnu sredinu koja proizilazi iz održive ruralne sredine. Investiranje u velelepni i veliki poslovni prostor, sportske centre, akva parkove, trgovačke lance nije donelo ekonomski oporavak koji bi svakako bio ostvaren da je država stvorila ambijent da se investiralo u poljoprivredu i bioenergiju zasnovanu na 100% domaćim resursima. Korišćenjem domaćeg potencijala u biomasi, koji je svuda oko nas, drastično smanjujemo uvoz gasa i nafte. DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Država donosi loše ekonomske mere i odluke kojima tera građane da se greju na struju, uvozni gas i naftu a dozvoljava da se kod nas proizvedeni peleti, briketi, balirana slama i kukuruzovina izvoze u Italiju i Nemačku koje na taj način smanjuju svoju zavisnost od fosilnih energenata gasa i nafte. SRBIJA postupa obrnuto: izvozi 100.000 tona agropeleta i ostvaruje izvoz od 9.000.000 evra a uvozi fosilni energent gas istog energetskog potencijala koji plaća 18.000.000 evra!! Istovremeno to znači i povećanje emisija CO2 koje opterećuju konkurentnost naše privrede. Ogromni potencijali u korišćenju zemljišta koje nije u funkciji proizvodnje hrane i značajni šumski potencijal na 150 lokacija u SRBIJI nude mogućnost za izgradnju 150 bioenergana ukupne električne snage od 500 MW (4.000.000 MWh godišnje) i preko 1.000 MW (8.000.000 MWh godišnje) toplote.Na taj način stvara se veliki prihod za svaku opštinu, zapošljavanje ljudi, dolazak investicija, očuvanje životne sredine i veliko smanjenje uvoza gasa i nafte. Da sačuvamo naš ugalj za buduće generacije i za teška i neizvesna vremena! Da naše reke budu čiste i da riba u njima ne "pluta" već da pliva bez crva i klica u utrobi! Da vazduh u Obrenovcu bude čist i da naša deca odlaze na more i planine ne zbog lečenja astme i bronhitisa već zbog radosti koju mladost nudi! Da sprečimo emisije gasova koji izazivaju klimatske promene!! DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Potrebno je da država hitno usvoji promišljenu politiku kojom bi se stimulisala proizvodnja energije iz obnovljivih izvora energije -OIE- (biomasa, biogas, sunce, vetar); primena kogeneracije tj.istovremene proizvodnje struje i toplote u industrijskim i komunalnim energanama; odvajanje organskog otpada prilikom njegovog odlaganja i prerada tog otpada u energiju i kompost; podizanje svesti na svim nivoima o neophodnosti promene ponašanja u energetskom i ekološkom sektoru.Građani/ke moraju poznavati rizike snabdevanja atomskom energijom, moraju poznavati pogubnost korišćenja struje proizvedene iz uglja na način kako se radi u SRBIJI, da bi se opredelili za novu energetsku politiku zasnovanu na štednji, efikasnosti i obnovljivim izvorima energije kako bi se osigurala sigurnost snabdevanja energijom i kako bi se zaštitila klima i životna sredina. Sve ovo garantuje trajnu održivost naše ekonomije i energetske nezavisnosti u odnosu na realno moguće potrese i probleme na svetskom tržištu energenata i energije. DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Na bazi svih prognoza nafta u 21. veku postaje sirovina koju je nerazumno i po ekonomiju pogubno koristiti za loženje peći i kotlova.Ako se koristi gas onda obavezno primenjivati kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije (kogeneraciju). Stalni porast cena nafte i gasa izvlači sve više novca iz kućnog budžeta građana umanjujući mogućnost podmirivanja svih ostalih potreba čak i zdravstvenih! Smanjenjem kupovne moći građana zbog velikih troškova grejanja i struje država usporava razvoj celokupne privrede čime se smanjuje BND što dovodi do stalnog povećanja poreza, akciza, PDV-a i svakako velikog zaduženja koje se zbog nedostatka privrednih aktivnosti vraćaju uzimanjem novih kredita što državu sigurno vodi u opasnu dužničku krizu. Ako bi SRBIJA, koja uvozi gas i naftu za grejanje stanovništva supstituisala taj uvoz u visini od 300 miliona evra godišnje na bazi svojih potencijala u bio masi, solarnoj energiji (kolektori), geotermalnoj energiji i otpadnoj toploti iz raznih procesa (npr.proizvodnja struje iz uglja) bila bi stvorena značajna privredna aktivnost koja bi dovela do otvaranja velikog broja radnih mesta. Sa pomenutom sumom novca koja bi privukla još toliko finansijskih sredstava od privatnih investitora država bi sa ukupnim investicionim fondom od 600 miliona evra subvencionisala i ugradnju energetski efikasne opreme kod velikog broja domaćinstava. Povećanje cene gasa i nafte u narednoj godini od najmanje 20% (optimistična prognoza) uvećava ovaj iznos na 720 miliona evra. Država uvek "nadje" tj. obezbedi pare za promovisanje energetske zavisnosti od uvoznog gasa i nafte umesto da promoviše proizvodnju energije iz OIE i primenu kogeneracije! DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Primena kogeneracije tj. istovremene proizvodnje električne i toplotne energije u postojećim termoelektranama na ugalj i gradskim toplanama mogla bi SRBIJI da donese 2-3 puta veću proizvodnju energije. Trenutno se prilikom prozvodnje struje u TE na ugalj stvara toplotna energija koja se ne koristi, ili vrlo malo koristi, već odlazi u okolinu stvarajući veliku ekološku štetu zbog emisije zagađujućih materija i zagrevanja okoline. Naravno i veliku ekonomsku štetu: na svaki 1 MWh proizvedene i potrošene struje čija je cena cca 60 evra proizvede se i baci 2 MWh toplote čija je vrednost 100 evra!! Iz EPS-a dolaze upozorenja da, u slučaju da se SRBIJA na energetskom planu ne modernizuje i ne uvede neophodne standarde u oblasti zaštite životne sredine, postoji opasnost od zatvaranja energetskih objekata i od plaćanja visokih kazni za prekoračenje emisije štetnih gasova! EPS emituje preko 40 miliona tona CO2 a SRBIJA u celini preko 70 miliona tona CO2, tj. oko 10 tona CO2 po stanovniku!! Uvođenje poreza u EU na emisije ugljendioksida od 20 evra po toni niko u SRBIJI ne uzima ozbiljno jer smo mi uvek spremni da plaćamo razne neefikasnosti. Ako bi se iskoristila proizvedena toplota u TE povećao bi se značajno stepen izkorišćenja energetskog potencijala uglja a samim tim bi se smanjile emisije štetnih gasova, s jedne strane odnosno, država bi, s druge strane, ostvarila velike finansijske uštede jer bi značajno smanjila uvoz gasa i nafte za grejanje građana i industrije. DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Izgradnjom TE na ugalj KOLUBARA B koja bi proizvodila samo struju bilo bi bačeno u okolinu svakog radnog sata oko 750 MWh toplote što odgovara približno 1/3 današnjih potreba Beograda za grejanjem koje se danas podmiruje uvozom 95.000 m3 gasa svakog sata što u zimskoj sezoni grejanja, u trajanju od 3.000 sati znači uvoz od cca 265.000.000 m3 gasa, tj. devizni finansijski trošak od oko 120.000.000 evra. Zato SRBIJA mora da uvede kogeneraciju tj. istovremenu proizvodnju struje i toplote i da na taj način izkoristi 70% energetskog potencijala našeg uglja a ne kao do sada ni 25%! DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Mogućnost izgradnje kogeneracionih postrojenja u gradskim toplanama je realna što bi iz nužne i potrebne proizvodnje toplotne energije za daljinsko grejanje stvorilo proizvodnju struje odnosno instalisanu električnu snagu od oko 3.000 MW! Ako SRBIJI, prema budućim potrebama u narednom periodu nedostaju 2 elektrane od po 750 MW tj. 1,5 GW proizilazi da primena kogeneracije u gradskim toplanama može da proizvede dva puta više struje od prognoziranih potreba, da značajno popravi "kvalitet" naše struje, da odložil izgradnju TE na ugalj i sačuva naš ugalj za neka teška i neizvesna vremena. DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Održiva poljoprivreda i industrija hrane treba da smanje svoje negativne uticaje na životnu sredinu uključujući "trošenje" zemlje i zagađenje vode stalnom upotrebom mineralnog veštačkog đubriva kao i veliko emitovanje gasova koji izazivaju klimatske promene (metan,ugljendioksid). Pred poljoprivredom se postavljaju rigorozni zahtevi za pravilno odlaganje stajnjaka,ekskremenata i drugog organskog otpada,smanjenje zahvatanja čiste vode i pravilno korišćenje đubriva koje se rastura po njivama. Mnogo opravdanih zahteva a jedan odgovor koji rešava navedene probleme: biogas ! Biogasna tehnologija tretira zagađenje i organski otpad kao sirovinu za proizvodnju obnovljive "zelene" energije i biološkog organskog đubriva uz značajno smanjenje zagađenja zemlje, vode, vazduha i ozonskog omotača. Ostvarena proizvodnja struje, toplote, biođubriva i značajno smanjenje emisije gasova koji utiču na klimatske promene stvaraju velike finansijske efekte i značajno smanjenje uvoza gasa, nafte, struje, komposta... DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Farma svinja koja na godišnjem nivou proizvede i isporuči tržištu 30.000 tovljenika ukupne težine 3.000.000 kg "proizvede" i preko 100.000 tona opasnog organskog otpada (stajnjak, osoka, klanični otpad) što izaziva zagađenje površinskih i podzemnih voda, zemlje, vazduha, klime što sve utče negativno na zdravlje ljudi. Realizujući svoju delatnost farma troši struju izazivajući velike ekološke probleme koji prate kopanje uglja i proizvodnji struje u termoelektranama. Takođe, farma troši za svoje potrebe gas i naftu što izaziva značajan odliv naših para i to "deviznih" za nabavku gasa i nafte. Ako bi država stvorila obavezu i ambijent farma bi, rešavanjem ekološkog problema, iz biorazgradljivog otpada uz dodatak biljne zelene mase primenom biogasne tehnologije proizvela na godišnjem nivou oko 4.000.000 m3 biogasa što bi smanjilo uvoz fosilnog zemnog gasa za oko 2.500.000 m3 za čiju nabavku je potrebno obezbediti oko 1.000.000 evra! Korišćenjem pomenutog biogasa farma bi proizvela oko 8.000.000 kWh struje čime bi se smanjila potrošnja uglja za više od 16.000 tona i veliko zagađenje koje prati proizvodnju struje iz uglja. U SRBIJI se danas proizvodi oko 3.000.000 tovljenika godišnje a realne mogućnosti su duplo veće što bi omogućilo značajan izvoz svinjskog mesa (Danska proizvede oko 20.000.000 tovljenika od čega 70% ide u izvoz). Proizvodnja zelene bioenergije i biođubriva bi se značajno uvećala a "odliv deviza" za uvoz gasa i nafte značajno smanjio. DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
U SRBIJI se danas gaji oko 400.000 krava muzara a realna mogućnost je duplo veća što bi omogućilo sigurno snabdevanje domaćeg tržišta i značajan izvoz mleka i mlečnih proizvoda, zapošljavanje velikog broja ljudi i trajno i održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Pravilnim i obavezujućim tretmanom stajnjaka i osoke nastalim gajenjem 400.000 krava muzara proizvelo bi se, uz dodatak zelene biljne mase, 320.000.000 m3 biogasa što bi smanjilo uvoz ruskog gasa za 190.000.000 m3 odnosno devizni odliv od 75.000.000 evra. Ako bi se u kratkom roku dostigao kapacitet od 800.000 krava muzara veliki broj ljudi bi se angažovao u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, za tretman i sakupljanje organskog otpada i biomase, za rad na bioenergetskim postrojenjima, na održavanju instalacija i procesa i sve to u očuvanoj životnoj sredini. Proizvedena zelena energija bi smanjila devizni odliv za nabavku gasa od 150.000.000 evra! DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
SRBIJA ima 4.600 sela a na putu izumiranja je više od 2.000 sela i zaseoka. Više od 700.000 hektara neobrađenog, zaparloženog i "ostarelog" zemljišta a stočni fond je prepolovljen. Seosko stanovništvo je marginalizovano a životna sredina je razorena zbog čega najsiromašniji najviše ispaštaju jer njihov život zavisi od vode, zemlje i šuma. Vraćanjem života u regione koji odumiru gradovi bi imali višestruku korist u trajnom snabdevanju zdravim i bezbednim proizvodima i bolju prirodnu sredinu koja proizilazi iz održive ruralne sredine. Investiranje u velelepni i veliki poslovni prostor, sportske centre, akva parkove, trgovačke lance nije donelo ekonomski oporavak koji bi svakako bio ostvaren da je država stvorila ambijent da se investiralo u poljoprivredu i bioenergiju zasnovanu na 100% domaćim resursima. Korišćenjem domaćeg potencijala u biomasi, koji je svuda oko nas, drastično smanjujemo uvoz gasa i nafte. DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Država donosi loše ekonomske mere i odluke kojima tera građane da se greju na struju, uvozni gas i naftu a dozvoljava da se kod nas proizvedeni peleti, briketi, balirana slama i kukuruzovina izvoze u Italiju i Nemačku koje na taj način smanjuju svoju zavisnost od fosilnih energenata gasa i nafte. SRBIJA postupa obrnuto: izvozi 100.000 tona agropeleta i ostvaruje izvoz od 9.000.000 evra a uvozi fosilni energent gas istog energetskog potencijala koji plaća 18.000.000 evra!! Istovremeno to znači i povećanje emisija CO2 koje opterećuju konkurentnost naše privrede. Ogromni potencijali u korišćenju zemljišta koje nije u funkciji proizvodnje hrane i značajni šumski potencijal na 150 lokacija u SRBIJI nude mogućnost za izgradnju 150 bioenergana ukupne električne snage od 500 MW (4.000.000 MWh godišnje) i preko 1.000 MW (8.000.000 MWh godišnje) toplote.Na taj način stvara se veliki prihod za svaku opštinu, zapošljavanje ljudi, dolazak investicija, očuvanje životne sredine i veliko smanjenje uvoza gasa i nafte. Da sačuvamo naš ugalj za buduće generacije i za teška i neizvesna vremena! Da naše reke budu čiste i da riba u njima ne "pluta" već da pliva bez crva i klica u utrobi! Da vazduh u Obrenovcu bude čist i da naša deca odlaze na more i planine ne zbog lečenja astme i bronhitisa već zbog radosti koju mladost nudi! Da sprečimo emisije gasova koji izazivaju klimatske promene!! DA NAŠE PARE OSTANU U NAŠOJ SRBIJI!
Нема коментара:
Постави коментар